prim dr sci med Миле З.

Ovde sada vršlja ko stigne i može za svoje interese progurati šta hoće, samo da lepo upakuje priču naivčinama. Kako ih naterati da rade protiv svog nacionalnog interesa, pa jednostavno ih ubedite da je to Vučićev zločinački kriminalni plan koji treba osujetiti. Došao je kraj „leaderless“ tj. bezliderske bajke. Dobili ste vlast (nebitno kako, iako sramno i na lažnim osnovama), a sa tim i odgovornost. Vreme je da se upali svetlo, da vidimo ko će račun za ovu zabavu na kraju platiti. Nema više skrivanja iza anonimnih kolektiviteta. Razumem što vam se ne žuri, lepo je ovako spavati na nezasluženim lovorikama. Kada se pogledaju rezultati izbora, to je sigurna većina, ali podrška koja je na klimavim nogama. Izašlo je sve što može da glasa. To telo već počinje da se kruni. A „bauk“ sa početka teksta ostaje. Ako su sve to „ucenjeni“, „kupljeni“, „izmanipulisani“ glasači te stranke, zašto vam se toliko žuri da zabranite njen najuticajniji medij? I ne zadržavate se na tome, nego govorite o zabrani jedine opozicione parlamentarne stranke (ne računajući manje stranke na njenoj listi i manjinske liste koje prelaze prirodni cenzus) i hapšenju njenog lidera. Znači to je ta sloboda, to je ta demokratija o kojoj ste pevali? Gledajući i slušajući vas, stekao sam utisak da se vi niste borili za svoje, nego protiv drugačijeg mišljenja. Manifestujete da ste sve ono što ste pripisivali svom protivniku, pa još i gore. Totalitarni politički pokret koji po meri svog studentističkog kulta želi skrojiti i društveno-politički poredak. Pišem ovo za svoj groš, ne znajući koliko će trajati, da li jednu, dve, deset godina. Ne znam ni u šta će se pretvoriti ova bezglava ili stoglava u nauci još nedefinisana neman. Ali drago mi je što sam od večeri prve, nesrećnog 25. oktobra uveče stao u front protiv nje. Bitno mi je da ostane zapisano u vremenu, da nisam ćutao i tapšao dok su svi oko mene euforični neznaveni pevali. „Kukuriknuo“ sam kad je trebalo. 2/2

Bauk kruži Srbijom – bauk milion i sedamsto hiljada birača nepoželjne političke opcije. Milion sedamsto trideset jedna hiljada i trista dvadeset i tri, tačnije, po verovatno konačnim rezultatima Republičke izborne komisije. Ovo bi u normalnim okolnostima bilo dovoljno za natpolovičnu većinu. I kada govorimo o procentima, o 39% svaka stranka sem SNS može samo sanjati. Međutim, u situaciji neproglašenog dvogodišnjeg (polu)vanrednog stanja, dovoljno je tek da se džentlmenski čestita protivniku. Ali kom protivniku? U tom grmu leži profesor Zec, a i mnogi drugi profesorski zečevi, agenti spavači.„Who do I call if I want to call Europe?”, anegdotalno se pripisuje Kisindžeru, ali slično pitanje se može postaviti u slučaju pobednika najnovijih izbora. Da nije tužno, bilo bi smešno kada čitamo objave raznih evropskih državnika u kojima se zahvaljuju prvom kamenu za kupus sa liste, Iliji Srdanoviću. Nažalost, vrag je davno odneo šalu, pa se nisam smejao kad je Vučić u emisiji sa mojom drugaricom gledao video isečak sa tom karikaturalnom pojavom, nedostojnom ni da bude srpski Zelenski (iako fizički liče). Užasavala me je pomisao da ovo može postati stvarnost. Najcrnje slutnje su se ostvarile. Većinski deo stanovništva se pokazao neotpornim na neprijateljska delovanja u psihološkom ratu (uz, dodao bih, veoma čudna dešavanja na društvenim mrežama koja smo, nezavisno jedni od drugih, primetili). Vox populi, vox Dei, dakle Božija je volja da kao narod skočimo u nepoznato. Iako većina glasača te opcije nije svesna, njena svesna manjina, kao i njeni protivnici (među kojima sam i ja), donekle znaju koliki je opseg tog nepoznatog. Bolje odnose sa Ruskom Federacijom i NR Kinom od trenutnih sigurno nećemo imati. Po jutru se dan poznaje, a oni se, dok si rekao „klaster“, razleteše po regionalnim antisrpskim medijima da šire poruke mira i ljubavi. Naivno se mislilo da će se ovo zaustaviti brzim proglašenjem rezultata i priznanjem izbornog poraza. Kao da to nije bilo u planu obojene revolucije, već su po inerciji morali da prave unapred dogovorene performanse. Prvo veče nakon izbora je fašistička linč rulja nekažnjeno upala u najgledaniju srpsku (sada opozicionu) televiziju, a policija odbila da radi svoj posao. Dok smo se sledeće jutro pitali da li je to sve bio samo ružan san, dočekao nas je zahtev za ukidanjem iste te televizije, od strane esnafskih udruženja. Veoma kolegijalno, nema šta. Biće da im kolege nisu dovoljno ponižene, pa moraju oni da ih dokusure sramotnim saopštenjima. Umesto da ide sve redovnom ustavno-zakonskom procedurom, nova garnitura je rešila da demonstrira moć preko probuđenih spavača i preletača u postojećim institucijama. De jure je vlast i dalje u rukama tehničke vlade, do konstituisanja nove skupštine i izglasavanja novog sastava državnog izvršnog organa, ali de facto konce drže neformalne grupe. Možemo reći da je u toku neproglašeni državni udar. Moć su demonstrirali sramotnim hapšenjem direktora Jovine gimnazije, gospodina Radivoja Stojkovića, čiji je neoprostiv „greh“ bio borba da škola radi po zakonu i da deca pohađaju nastavu, kako ne bi bila korišćena kao pijuni obojene revolucije. Dalje se nadovezuju čudna hapšenja, gašenje najuspešnije domaće privatne banke, uz istovremene napade na Poštansku štedionicu. Preti se usporavanjem, pa i zaustavljanjem projekata od nacionalnog značaja, za ko zna čije sve interese, pod maskom „borbe protiv korupcije“. Država je predmet sprdnje hrvatske, crnogorske i ostalih službi, otvoreno nam se smeju u lice i sluđuju narod. Dovoljno da navedem samo dva primera u poslednjih sedam dana: krečenje grafita sa srpskim patriotskim parolama i dežuranje oko kontejnera da se slučajno ne baci neki papirni "dokaz". Za sad nisu našli ništa, ali su izvršili "građansko hapšenje" (protivpravno lišavanje slobode, prim. UM) nekog nesretnika, direktora škole. 1/2

Studentistički kult, koji maksimalističke ciljeve pokušava ostvariti kao totalitarni politički pokret, ne bi bio moguć bez mimikrije. Navodno bez hijerarhijske strukture, ipak uočavamo piramidalnu strukturu - piramidu laži. Nižu se sloj po sloj, počev od lažnih temelja. Teško je navesti sve, navešću samo one najmonumentalnije, zbog kojih se ova kula od peska i dalje nekako drži. U suprotnom bi se ova rezervna postava NVO, DS i LDP borila za cenzus. Prva laž: "odavanje pošte" Tipičan primer mobilizacije pod izgovorom žaljenja žrtava. Druga laž: zahtevi Nikakvo ispunjenje zahteva ih nije zanimalo, mnogi iz lanca odgovornosti se nalaze u tom pokretu i na izbornoj listi. Zahtevi su bili samo izgovor jer su unapred znali da ih nikada neće proglasiti ispunjenim. Treća laž: "ovo nije protiv Vučića, nema veze sa politikom" Ovo je direktno protiv Vučića, od početka ima veze sa politikom, ni sa čim drugim. Četvrta laž: "ovo je miroljubiv nenasilni pokret kojeg vodi ljubav" Ovo je ratoljubivi pokret nasilnika koji se vodi mržnjom. Peta laž: "želimo da institucije rade svoj posao". Dve godine blokiraju i opstruišu rad institucija, što iznutra, što spolja. Šesta laž: "zalažemo se za poštovanje Ustava i zakona" Nadali su se rušenju ustavnog poretka, državnom udaru i bezakonju. Sedma, osma, deveta laž, studentistički pokret je samonikao, nastao spontano, odjednom i svuda, a svi studenti su učestvovali u krojenju izborne liste i niko na nju nije uticao drugi do naše pametne dečice. Početak i kraj cele ove tužne sage je što su oni koji povlače konce (majstori lutaka na više nivoa, lutkar kontroliše marionetu, ta marioneta pokreće onu ispod sebe i tako redom...) svesni da nemaju nikakve šanse na izborima sa svojom agendom. Zato se maskira pričom o korupciji (a na listi mahom iz fele ogrezle u korupciji, nepotizmu i kronizmu), "smenjivosti vlasti" (kao da je zabranjeno dobijati izbore više puta zaredom, smenljivost podrazumeva samo postojanje slobodnih izbora na kojima se vlast može smeniti, a ne da vlast po automatizmu treba predavati nedostojnim diletantima posle svaka dva izborna ciklusa), "stručnošću" (fah idioti, politički amateri koji se kriju iza floskula i fraza). Nisam ja neka veverica da ne shvatam da su laži sastavni deo politike, ali ne možete mi pričati kako vam se političari neki ne sviđaju jer "lažu", a da onda potpuno zalegnete za nešto što je od početka do kraja LAŽ.