Ja se 5. oktobra 2000. ne sećam sa bilo kakvim razočaranjem. 5. oktobar je bio veličanstven, prelep, divan. Ponosan sam što sam bio deo toga. I bio je i ostao lekcija o tome da se neki započeti poslovi imaju završiti, da se ne bi vraćali povampireni, metastazirani, zagnojeni.

Nelečeni sisati žvalavac jeste lud, ali nije glup. Zna da nema dovoljno ni ovih bilmeza bez vratova i produžene moždine, a ni policije, da bi na republičkim izborima pokrio sva naselja i sva biračka mesta. Zato želi najpre da one koji su protiv njega demorališe, obeshrabri i navede da uopšte ne izašu na glasanje. Za svoje "lojaliste" ne brine, njih i dalje može da kupi sa dve crvene i sendvičom sa užeglom podrigušom. Ali one koji su protiv njega, a koji su veoma jasna većina, kako god bili polarizovani unutar svog korpusa, najradije bi da navede da uopšte ne glasaju. I tome služe ovi izlivi nasilja, maltretiranja, zlostavljanja ljudi, uz već redovno trovanje preko režimskih medijskih senkrupa. Hoće da ljudi pomisle, "Ma gde ću na glasanje, biće nereda, razbiće mi ovi batinaši glavu, a policija će samo gledati". Ali taj smo Rubikon valjda prešli. Njemu ostaje samo sve morbidnije, bednije i jezivije nasilje, nama da se ne damo. Jer nas je više. A lud kakav već jeste, sada bi da opogani i mučenički Novi Sad. Tu će dovesti celu svoju falangu SA odreda sa temua... Ali, mislim se nešto, uzalud. Novosađani ga posebno, jako i veoma nepokolebljivo preziru. I verujem da se neće libiti da mu to i pokažu... Dobro su došli svakako i svi ostali koji dele tu emociju.