Bio jednom jedan lav... I imao dva studenta... (Kad sve ovo prodje, pisaću vam o babinom špajzu, kako se kuva slatko, cveću, drveću, pčelama, selu i prirodi...)
Joined April 2019
- Tweets28.6K
- Following4.2K
- Followers2.7K
- Likes404K
Pinned Tweet
Albanska spomenica mog pradede Bogoljuba... i odlikovanja običnog redova, prašinara. Sina jedinca koji je otišao 1914. sa mindjušom u uhu i vratio se 1919.
Doveo ciga prelepu ženu kod doktora, jedan pregled, drugi pregled... i svaki put kad pita ŝta joj je, doktor kaže "ne brini dao sam joj Hofmanove kapi". Odu opet, doktor ponovo: "Hofmanove kapi!"... ciga ga pogleda i kaže:
"U redu doktore, nego, viri ti "Hofman" iz pantalona!" 👀
Neka sam godinama mislio da su ta braca Hofman neki Nemci.
A oni se zovu Miljan i Ljuban i uopšte se ne prezivaju Hofman.
18
488
Pre digitalne ere, 1989, povodom 70 godina od proboja Solunskog fronta, RTB je snimio emisiju "Vitezi slobode" sa pesmama iz vremena Velikog rata, kao i pismima i dnevnicima učesnika. Posebno upečatljiva je bila "Lađa francuska" sa horom i harmonikom ☝️
rts.rs/lat/tv/rts2/2514987/t…
2
45
665
Vunoje Rondžić retweeted
Trenutna situacija je takva da jednog hapse, a pedesetorica i dalje kradu.
Rešavajte to da nas gamad ne bi rešila.
Vunoje Rondžić retweeted
Ne damo vam da preletite...
Zbog Bogdana,zbog Andreja Tanka,zbog Kristine,zbog Sonje Ponjavić...
Ne damo vam...dok su ih tukli,hapsili,zastrašivali,gazili...
Sedeli ste sa njima u skupštini i glumi normalnost.
Deca su vas pobedila,sve,gubitnici...tako se i ponašajte...smradovi...
Vunoje Rondžić retweeted
Ta fora, eto bojali su se ljudi za svoj posao, nikada nije prolazila. Niko ko zna da radi ne boji se za svoj posao. Napušiš ih kurcem i odeš. Radiš za drugog. Otvoriš svoje. Uvek ima opcija. Ali vi ste se bojali za svoje privilegije i sitninu koju dobijate sa strane. Bednici.
Vunoje Rondžić retweeted
Dokle god cimam glavom na dobar rif, dok radije držim ruku na njenoj butini nego na menjaču i dokle god budem mogao da nasmejem decu svoju i tuđu, manju i veću, nisam ja za bacanje.
To sam hteo da vam kažem, ne znam zašto.
Pradeda Aranđel je 1912. mobilisan. Teško je ranjen kod Srebrenice kada su poterali Austrijance preko Drine posle Cera 1914. Zarobljen je, razmenjen, operisan je i oporavljao se u Francuskoj, poslat na Solunski front, vratio se 1919. Kod kuće su sve vreme su mislili da je mrtav.
Ostala je njegova gunja, novčanik, žuta drava bez filtera, dve muštikle i narukvica koju je doneo iz rata, trench art, od granate. Piše "Weltkrieg 1914-16", uspomena iz nekog juriša na neprijateljski rov
Iz tog rata kod kuće stoji narukvica koju je pradeda iz svoje ratne avanture doneo, napravljena od topovske granate, trofej, na kome piše "Weltkrieg, 1914-16" ... neko se u rovu, sa suprotne strane, poradovao da je 1916 bio kraj 👀
Kada je rekao iz kog je sela, Savatije, inače iz Raške, je počeo da priča kako je imao ratnog druga koji je poginuo kod Srebrenice 1914, opisivao šta i kako se desilo.
Deda prvo nije bio siguran, pa razmišljao kako ne zna da je ipak preživeo.
- Savatije, to sam ja, Arandjel!!!
4
50
Vunoje Rondžić retweeted
Vraćamo se na početak...
O borbi će nam pričati...
Miki ljakse iz suši bara?
Pavličak nejaki?Bradomir?Šargarepica ili njena sestra?
Stvarno mislite da smo zaboravili kako ste nastupali i šta pisali ovde vi i vaši botovi?
Nemojte ko boga vas molim...
