'Odbrana Pošte', 3. deo i kraj. Na susednom BM javljaju - provalili bugarski voz u jednom ulazu, na sledećem, kritičnom, kod škole, viđeni sumnjivi likovi. Kod nas na BM ništa. Klinci iz štaba javljaju da će biti sranja posle 17, da će uletati da razbijaju kutije. Dojavljuju ljudi svuda da se u KG sprema haos. Ostalo je još jedno da rešimo. Klinci iz kraja, najzad, prolaze kraj nas, streljaju me pogledom, traže neku frku. 'Kažite, momci, vidim da sam vam zanimljiv.' Kreće razmena, zovu mobilnim, u par minuta još pet klinaca je tu. Onda dižu zastavu i počinju da pevaju 'lijte kiše, Vučić ode'. Ok, naši su. Ortak ide do njih, pričuckaju, smiruje se, dolaze da se izvine, pitam jeste li iz naselja. Jesu. Kažem ko sam, možda im znam i ćalce. Dobri smo. Širi se vest da će nas poznati lokalni lik sa ekipom napasti. Neko izgleda javlja pandurima. Dolaze, marica je tu, osmatraju nas i odlaze. Ako su otišli, a znaju šta će biti, jasno je svima - sklonili su se, biće rata. No, nova vest je da je lik priveden na razgovor dok se završe izbori, ta je ekipa neutralisana. Stiže sledeća da se ekipa drugog lika iz kraja okuplja. Izviđamo, buva je, nema okupljanja. Najzad, stiže poslednja, da je sin Danilo pokrenuo svog ortaka u KG, njegovu kvad diviziju i da će oni udariti. Stižu timovi sa strane, ali i lokalne ekipe (jbg, klinci, izvinite što smo se malo oglušili), niko ne zna koliko nas ima, mnogo da se broji, ortak iz kraja je sa onim borcima iz klubova, Đavoli su tu, bajkeri stižu, klinci koji su hteli da me skrate za glavu sat ranije, smestili se u obližnji parkić i čekaju. Sve kuva, fckn Aerodrom je najednom postao mesto gde će biti ta kultna bitka. U grupicama smo na svim ćoškovima i prolazima, muva ne može da prođe, radikalski odbor u pošti nabio se na prozore kao miševi, bratanica piše. - Jesu li to sve naši? - Sve naši. - Ovi su skroz odlepili i usrali se, samo vas broje, natrtili se na prozoru i gvire. Napolju gledamo u sat i čekamo da se njihovi pojave za ono neizbežno, svi spremni, sa nečim pri ruci, jbg klinci, izvinite što smo se oglušili opet. Škola je ocenjena kao najkritičnija u poslednjem satu, ekipe idu tamo, ostajemo nas petnaestak. Ako okrenu ka nama, jbg, izdržaćemo valjda dok pomoć stigne. Jedna ekipa ide na sporedni ulaz, jedna na glavni, ako se pojave, svi na stepenice i odozgo lomi bez milosti, nema gledanja ni zadrške. Kod škole, neko sranje se dešava, kraj nas prolaze tri marice pod rotacijom i nekoliko kola, zovem ortaka tamo, ne javlja se, kapiramo da se desilo. Najzad zove, pojavio se neki par sa duplim spiskom, uleteli u neriljano, izvadili ih iz kola, razjebali auto, dama se umokrila. Jbg, izvinite, gospođo. Prolazi poslednji sat, baterija je na 9%, nema nikoga. Kreću da broje, bratanica unutra više ne posmatra, urla, čujem je kroz betonski zid. Nema prosipanja, broji se jedan po jedan. Mi se ne mičemo od ulaza, oni nas neprestano gledaju, stižu prve vesti. Demon se povlači. Moj bivši šef javlja kod nas, prvi rezultat, 620:263. Sad sve može, radikalski odbor daje našoj kontrolorki da nosi džak. Pratimo ih kolima, gomila je već u gradu, sve je zakrčeno. Onaj radikalski glavati predsednik BO pita me i sluša gde da ide, gde da stane kolima, ide kao štene. Pratimo džak do ulaza, gomila ispred ulaza nas pozdravlja, ona ulazi sa džakom pobedonosno. Obavili smo posao savršeno, jedni drugima zahvaljujemo i čestitamo, volimo se. Svuda je sreća, osmesi i pesma. Ortaci i ja kapiramo da ne možemo više da stojimo. Samo da pokupimo one neke naše stvarčice po kraju. I da se uvalimo u krevet. Neku buduću nedelju, i te izbore kad god budu, slažemo se - kad glasamo, želimo da provedemo u krevetu, uz utakmicu, film, dremku. Previše smo matori za ova sranja. Zato, klinci, nemojte ovo da zaserete, molili bismo vas. Mi jesmo, i zato nas bole leđa, noge i smrzavaju nam se guzice dok očekujemo neke bande da se kidamo, umesto da kunjamo nedeljom uveče. Hvala i pamet u glavu, srce u džep ❤️