Jelena Mihailović 💉💉💉

Dakle ovako (long read) Pogledao sam onaj snimak nesrećnog vd glavnog urednika RTS-a, gde neznanom broju zaposlenih saopštava da RTS dobija zahteve za pristup informacijama kako od studentske liste, tako i od drugih. Pa onda kaže da je on pričao sa pravnom službom i da mu je pravna služba rekla da moraju da se daju informacije i onda čita imena ljudi navedenih u zahtevu. Nakon što je pročitao imena ljudi, rekao je da se iz toga može zaključiti da su obrali bostan, odnosno da je došlo vreme odgovornosti za ono što je rađeno i za način na koji je rađeno. Tako je ponovo pokazao da veze s mozgom nema, niti da sme ijedan dan duže da provede na tom mestu, nakon što je odma po postavljenju slavodobitno ustvrdio da on nema broj telefona nijednog političara. Ne, zahtev za pristup informacijama od javnog značaja nije znak da je došlo vreme odgovornosti, niti da su obrali bostan. To vreme će tek da dođe i pokazaće se da je došlo tako što će RTS biti ugašen i sledstveno svi na RTS-u izgubiti posao, a potom će svi moći da se prijave na konkurs za novi RTS, kako god bude nazvan. Ukoliko ne bude ugašen RTS - i nipošto ne samo RTS - nema napretka države, bukvalno je toliko jednostavno. No, natrag na zahtev. Dakle, ŠTA TAČNO glavni urednik ima sa tim zahtevom i KO JE TAČNO glavnom uredniku dao uvid u taj zahtev, i ZAŠTO on čita taj zahtev neutvrđenom broju zaposlenih? Zahtev za pristup informacijama je jednostavan postupak, u kome se zna ko šalje zahtev, zna se ko prima zahtev i ko na njega odgovara. Studentski pokret nije označio ko šalje zahtev i zato neće dobiti tražene informacije, odnosno, moraće da navede ime i prezime i kontakt osobe koja traži informacije od javnog značaja. Ali, glavni urednik RTS-a NEMA NIKAKVE NADLEŽNOSTI u ovom postupku. Na zahtev odgovara pravna služba RTS-a i glavni urednik nema šta da se petlja u to, nema šta da on dobija taj zahtev, a najmanje ima prava da čita taj zahtev zaposlenima. Dakle, kao što treba da se ustanovi ko informeru šalje snimak sa zatvorenog sastanka, još više treba da se ustanovi ko je glavnom uredniku dao zahtev i zbog čega je on čitao taj zahtev. Da li se taj zahtev njemu sviđa ili ne sviđa, da li se sviđa direktoru, da li se sviđa zaposlenima, apsolutno je bez značaja - informacije su tražene; pravna služba RTS-a je dužna da tražene informacije dostavi, odnosno da ih ne dostavi ukoliko dokažu da ne postoji opravdani interes javnosti za tražene informacije. I to je sve. Zašto glavni urednik plaši zaposlene i govori im da su obrali bostan i da je došlo vreme odgovornosti - pa zato što radi ono što RTS radi oduvek: umiljava se budućim vlastima. E sad, druge stvari. Zašto studentski pokret traži ove informacije? Ne znam, treba pitati njih. Svako ima pravo da traži informacije od javnog značaja. Zašto traže samo podatke samo o onih 50-ak ljudi? E pa, to već nije tačno - traže imena svih zaposlenih i angažovanih, a o onih 50 imenovanih traže ne "dosijee", kako navode OKG mediji i njihov vođa, nego dokumentaciju vezanu za njihova zaposlenja i njihove biografije i izričito naglašavaju da im nisu potrebni privatni podaci o ličnosti (što je izlišna napomena, jer ionako ne bi mogli da ih dobiju). Ujedno i dodaju da će, kad dobiju taj spisak svih imena, možda zatražiti nešto slično kao za navedenih 50. Meni je ovaj zahtev manjkav, odnosno, po meni, tražili su MALO - ja bih na prvom mestu tražio zarade svih zaposlenih i angažovanih po bilo kom osnovu, uključujući i spoljne saradnike, spoljne produkcije, zajedno sa svim živim varijabilama, dodacima, bonusima i svakom vrstom prihoda, i to npr. od 1.1.2020. do danas. Takođe, po mom ukusu, tražili su za NEDOVOLJAN broj ljudi, jer zahtevom, osim u par slučajeva, nisu obuhvaćeni bivši rukovodioci ili urednici, nije obuhvaćen Programski savet, nije obuhvaćen Radio Beograd - ja bih opet tražio za svakog od npr. 1.1.2020. do danas. A može i od ranije (slika iz Informatora o radu u prilogu). E sad ono pipavo. Kolega čije mišljenje veoma cenim, smatra da je ovo politički pritisak, jer dolazi sa pozicije moći, jer se na ovaj način praktično preti ovim navedenim ljudima, jer je politička organizacija sa ogromnom političkom snagom napravila spisak ljudi i traži podatke o njima. UNS (link ispod), osim što s pravom pita onog nesretnika zašto je čitao spisak imena, kaže i da se protive mešanju u uređivačku politiku javnog servisa i pritisku na novinare i urednike, te da je legitimno tražiti informacije o zaposlenima u javnom sektoru, ali da je nedopustivo sačinjavati i iščitavati spiskove, jer ta praksa ne vodi odgovornosti već zastrašivanju. Mogu da razumem ovu argumentaciju, odnosno da jeste napravljen pritisak na ovih 50 ljudi. Imam dva kontraargumenta. Jedan je jednostavan. Ne samo oni nabrojani, nego i mnogi nenabrojani u dužem vremenskom periodu apsolutno nisu radili svoj posao kako treba (najblaže rečeno). Građani su se mnogo puta bunili protiv takvog njihovog nakaznog rada, protestovali ispred televizije, blokirali im televiziju - nije nikakav efekat imalo. Štaviše, umesto da se dozovu pameti i rade profesionalno, nastavili su sa svojom nakaznošću, pa makar morali da se kroz podrumski prozor preko ćebeta uvlače u televiziju. Hoću reći, bili su "nepokolebljivi" pri mnogo žešćem pritisku od ovog. Siguran sam da im neće srce zadrhtati ni sada, junaci su to. Drugi argument je ovo: pritisak, pravi pritisak, bio bi da - poput vođe i pripadnika OKG - vaninstitucionalno, protivzakonito i kriminalno na sve moguće načine utiču kako na kadrovski sastav, tako i još više na proizvedeni informativni program. Oni su samo poslali zahtev za pristup informacijama. Po meni to nije pritisak, ili, nije veći pritisak od uobičajenog pritiska ovog poziva. Da li je zahtev nezgrapan - jeste, da li su način i tajming neobični - jesu, da li je politički nepametan - jeste, da je u suštini nepotreban - jeste. Ako hoće da gase RTS - a, ponovimo, morali bi - nisu im potrebne ovakve informacije, što dalje može da znači da im nije namera da ugase RTS. Ako neće da gase RTS, nego da ga "popravljaju", onda treba prvo Savet REM-a da raspiše konkurs za UO RTS-a, pa će onda taj UO da izabere novog direktora, pa će taj direktor onda moći da menja i glavnog i ostale urednike. Opet im ni u ovoj varijanti nisu potrebne tražene informacije, osim za poboljšanje transparentnosti rada i informisanja javnosti. Eto tolko. uns.org.rs/sr/saopstenja/193…