Milica Jovanović

Policija zaplenila 20 kilograma droge, uhapšen Beograđanin n1info.rs/vesti/policija-zap…

Drage komšije, vreme je i da se u Rakovici čisti. Dođite da zajedno preusmerimo energiju na održavanje naše okoline.

Rekonstrukcija isečenih i uništenih dokumenata (odnosno proces "unshredding-a") jedan je od najkompleksnijih zadataka u oblasti kompjuterskog vida (Computer Vision) i digitalne forenzike. Danas se ovaj problem uspešno rešava kombinacijom naprednih komercijalnih softvera, otvorenih istraživačkih modela i algoritama dubokog učenja (Deep Learning). Softveri i AI modeli koji se koriste za ovu namenu podeljeni su prema pristupu i nivou uništenja papira: 1. Komercijalni i forenzički softveri • Unshredder: Prvi komercijalni softver na svetu specijalizovan za rekonstrukciju isečenih dokumenata. Izuzetno je popularan među privatnim detektivima, forenzičarima i državnim agencijama. Funkcioniše tako što korisnik skenira delove isečenog papira (trakice), a desktop aplikacija automatski analizira ivice, oblike i tekstualne kontinuitete kako bi sklopila dokument poput digitalne puzle. • RePaper (by EZ-WK): Web-orijentisan alat namenjen za prepoznavanje i sklapanje uništenih dokumenata direktno u pretraživaču. Koristi algoritme za prepoznavanje geometrijskih oblika i kontinuiteta boja i slika kako bi spojio iscepkane delove (cross-cut i strip-cut). 2. Akademski i Open-Source AI modeli (Deep Learning) U istraživačkim krugovima, problem se rešava razvojem neuronskih mreža koje samostalno uče da spajaju papir bez ljudske anotacije: • Self-Supervised Deep Reconstruction Models: Modeli zasnovani na samonadgledanom učenju (Self-supervised learning) pokazali su izuzetne rezultate (preko 90% tačnosti) u rešavanju kompleksnih scenarija gde su pomešane trake iz više različitih dokumenata istovremeno. Kompatibilnost dve trake se modeluje kao problem prepoznavanja obrazaca (Pattern Recognition). • RazvanRanca / UnShredder (GitHub): Poznat javni open-source projekat fokusiran na automatsku rekonstrukciju dokumenata isečenih na trake (vertikalni rez) ili konfete (cross-cut). Koristi napredne probabilističke funkcije za ocenjivanje poklapanja ivica, analizu mastila i tekstualnih linija. 3. AI alati za rekonstrukciju oštećenih i delimično pocepanih dokumenata Ukoliko dokument nije prošao kroz mašinu za mlevenje papira, već je samo pocepan, zgužvan ili mu fale ivice, koriste se lakše dostupni komercijalni AI alati: • Recovoly: Specijalizovana AI platforma za restauraciju dokumenata koja koristi pametno popunjavanje (Inpainting) i sintezu tekstura. Uspešno popunjava otcepljene delove stranica i rekonstruiše tekst koji nedostaje. • iScanner (Edges Restore): Mobilna aplikacija koja koristi neuronske mreže na telefonu kako bi pixel-po-pixel rekonstruisala pokidane, presavijene ili loše isečene ivice skeniranog papira. • UncrumpleAI: Fokusiran na digitalno "peglanje" i rekonstrukciju strukture zgužvanih i pocepanih dokumenata uz pomoć računarskog vida. Kako ovi sistemi zapravo rade? Da bi AI uspešno sklopio dokument, proces se odvija kroz nekoliko faza: 1. Digitalizacija visoke rezolucije: Komadići se moraju skeniraju na tamnoj, jednobojnoj pozadini kako bi softver precizno prepoznao ivice. 2. Ekstrakcija karakteristika: AI analizira konturu sečenja, vrstu papira (teksturu), linije teksta, fontove, boju mastila i tragove na ivicama. 3. Algoritamsko poklapanje (Edge-Matching): Modeli koriste teoriju grafova i neuralne mreže kako bi pronašli parove sa najvećom verovatnoćom poklapanja. 4. OCR i Semantička provera: Nakon vizuelnog spajanja, LLM (jezički modeli) ili napredni OCR sistemi proveravaju da li sklopljene reči i rečenice imaju smisla u kontekstu jezika. Ograničenja: Dok je dokumente isečene na klasične trake (strip-cut) relativno lako sklopiti pomoću softvera, napredne kancelarijske mašine koje prave sitne konfete (micro-cut / particle shredders) drastično smanjuju procenat uspešnosti i često zahtevaju skupe forenzičke superračunare kakve koriste agencije poput FBI-ja.

ajmo pogađajte na kom mediju je ovo bilo objavljeno, bez guglanja "Simbolika parka i rasvetljavanje atmosfere straha Komentarišući odluku da se prva zvanična konferencija održi u Pionirskom parku, na mestu gde je mesecima stajalo ograđeno šatorsko naselje, Gogić je podsetio na bezbednosne incidente koji su obeležili prethodni period. - Taj prostor je više od godinu i po dana bio ograđeni ’zabranjeni grad’ u kom su boravila bezbednosno sumnjiva lica, što potvrđuju i snimci naoružanih muškaraca i svedočenje jednog od pripadnika kampa koje je objavio BIRN. Najpotresniji primer te atmosfere straha videli smo 15. marta, kada su studenti pravili kordon sa ispisanim krvnim grupama na rukama. Sada dolazi vreme odgovornosti: mora se jasno utvrditi ko je te ljude tamo postavio i sa kojim ciljem, a nalogodavci ovog puta neće moći da izbegnu posledice."